| CARVIEW |
Toliko se stvari izdešavalo u međuvremenu da sam ja zaboravila da sam imala blog. Ne prepoznajem ni radnu površinu, o lozinci da ne govorim…
Setih se odmah dragih ljudi, Exxx-a, Slavka, Steve, Dude,Veštice, Zelene, Labilne, Stanimira, Šunje, Talasa, Bore… uh, koliko vas je a meni je pamćenje zamućeno 
Šta sam htela da vam kažem – Živa sam, zdrava sam, srećna sam (što i vama želim i u ovoj novoj 2016. godini!) Postala sam mama jednom dečaku, koji je odmah ispunio ceo moj svet i nikada ne bih verovala da će mi se to desiti – ali reči su utihnule i već mesecima ne čitam i ne pišem baš ništa. Uživam u toj bezgraničnoj i neverovatnoj ljubavi, koja je sve promenila.
Budite mi dobro, nadam se da još pišete i da ću jednom znati da vas pronađem.
Voli vas Breskvica!!!
i decu koja sede na podu i citaju:)
Videla sam Vidu Ognjenovic i Isidoru Bjelicu, obe su blistale na svoj nacin…
Nasla sam sta sam trazila i srecna sam. Da li ste bili?
]]>Kako se samo smežurala ta beskrajna reč koja nam je nekad blistala u snovima…“
Čitam nešto… Razmišljam… U ovo vreme ultimativne sreće ne smeš sebi dozvoliti da gospodjicu Sreću ispustiš iz ruku. Makar je na lancu držao. Dozvoljeni su svi metodi od okultnog brbljanja do ispiranja mozga – svaka žrtva zarad uživanja u njenom raskošnom sjaju. Takvi smo glumci postali da nas više ni Sreća ne želi napustiti! Šta bi ona bez nas, pa tako smo lep par! Recite da to nije ljubav. Raj na zemlji ipak postoji, samo da naučim glumiti Boga 
Pogledajte zanimljiv film o jednom školskom eksperimentu, gde 20 učenika pokušava da spase čovečanstvo od apokalipse. Tu se otvara bezbroj pitanja, kao što su: da li je bitno biti pametan ili društveno koristan i da li je pesnik (ili možda bloger?) značajan za opstanak čovečanstva. Pogledajte, pa javite utiske
u ovom sazvežđu nebrojenom.
Koraci zaglušuju treptaje zvezda
disanje magli postojanje.
A misli neke opet se lome
u prostorima nepoznatim
tražeći svoju veliku reku
da se u njenom huku utope.
Art of Fabio Napoleoni
]]>Sa tobom ništa bilo je SVE,
bez tebe sve je NIŠTA.
Sve nešto žulja, smeta, fali i vuče se. Život je davno izgubio pravilan oblik.
Ako je sledeća faza ludilo, bilo bi dobro da dođe što pre
Vic 1:
„Sreo književnika Boru Stankovića neki prijatelj, pa ga posle pozdrava upita:
– Kako si, Boro?
– Ništa ne valja.
-Kako pobogu?
– Ostareo sam…
– More, izgledaš mlađi nego lane.
– E, vraga! Ja najbolje znam da je sa mnom svršeno.
– Ajde molim te, ne govori koješta. Po čemu to znaš?
– Evo po čemu : Imam u džepu tri stodinarke za koje ne zna moja žena. Sedam je sati, kafane su pune u Skadarliji, a meni se ide kući! E, beše moje…
(iz knjige „Romantično boemska Skadarlija“ Koste Dimitrijevića)“
