Beograd

♦

Car Radovan je car careva, vladar sudbine, gospodar svemira. On nosi zlatnu sekiru na ramenu, jaše konja koji je beo i visok kao brdo pod snegom, i na ruci drži buljinu sa ognjenim očima kako bi mogao noću videti pred sobom. O njiemu govore u mojoj zemlji samo ljiudi koji su poludeli. Ali su zatim u njiega poverovali i svi mudraci.  Car Radovana ima krunu od hartije i po plaštu ludače praporce. Ima noge i ruke zelene kao trava, jer živi na kopnu i u voli. Niko ne pamti njiegovo poreklo, ni ime njiegove porodice, niti zna za njiegove kao prijateljie i neprijateljie. On prolazi kroz nebeski  prostor kao crni oblak pun grmljavine, i po vodama kao brod koji gori. Niko ne zna njegove bitke ni njegova slava u bojnim podvizima. On carstvuje u miru svoje veličine i sunča se na suncu svoje snage i lepote. On se krije od svakog, a ipak svako ima hjegovu sliku u očima i njegov glas u ušima. Gde su njegove palate i njegovi vrtovi ? I gde su njegove bele žene, i njegovi brzi konji, i njegova svilena stada, i njegovi ljuti psi za stadima ? Čuvaju li njegova vrata ljudi ili zmajevi ?

Samo ludaci, čiji je on jedini car i gospodar, samodržac i pokrovitelj, znaju puteve ko ji vode u njegovo carstvo, i znaju gde su mostovi preko kojih ce prelazi u njegove pokrajne pune sjaja i pune muzike. Jer je ljudski umograničen na ono što je video i čuo, a ludilo je jedino bezgranično i slobodno od svih dedenih zakona svesti i saznanja. Sloboda, to je ludilo; i camo ludaci su slobodni.

Car Radovan je car ludaka koji su uvek dobri. On zato pliva u ljudskoi krvi samo kad je otrovana, i prebiva u njihovom umu tek kad je već pomrčao, i zato su ga samo oni koji su izgubili sve puteve našli na svojim tamnim bespućima.