Gde god da se okrenemo, vidimo da je svet, blago rečeno, u problemu. Pored očiglednih tehničkih disfunkcionalnosti, vidimo i jednu specifičnu sliku – mnogi ljudi u današnje doba se ne osećaju dobro u svojoj koži. Nećemo reći “nesrećni“ jer je termin „sreća“ previše generalizovan, nedovoljno definisan i toliko već kontaminiran sa svih strana da je njegova upotreba kao termina na osnovu kojeg se gradi psihološka priča, u najmanju ruku, beskorisna. Stoga, pre ćemo izabrati da kažemo „ne oseća se dobro sama sa sobom“, a takođe ni sa svetom oko sebe.

Međutim, neće vam svi ljudi ovo reći; a dosta je i onih koji vam to kažu na svoj jedinstven način, kao da ne vide srž problema. Zvuče ogorčeno, uplašeno, izgubljeno, ali i zbunjeno. Svoje stanje ne umeju adekvatno da objasne – upotrebljavaju već usvojenu terminologiju, te ili krivicu svaljuju na sebe, ili na nekog drugog, ili su samo pasivni, bespomoćni posmatrači svojeg crnila. Oni koji će vam reći da su zadovoljni, a vi to ipak ne vidite iz njihovog ponašanja ili vam jednostavno ne zvuče iskreno, u još su većem problemu. Oba pristupa su pogrešna, ali i razumljivo je da takva slika pojavila s obzirom u kakvom se psihološko-duhovnom stanju većina nas nalazi. To stanje možemo nazvati „rascepljenost“, a ako probamo da ga dalje definišemo, doći ćemo i do termina „neautentičnost“, odnosno lažnost života. I to lažnost na dubinskom nivou.

Naš glavni problem nije to što nemamo novca, ili ga imamo previše. Nije to što nemamo, ili imamo ljude oko sebe (mada to jeste veoma bitno). Nije nam problem to što se menja vreme, što se menja politika, što se menja tehnologija. Nije nam problem to što nas ljudi ne slušaju, što se ne slažemo sa nekima od njih. Iako ovo stvarno jesu veliki problemi i imaju ogroman uticaj na čoveka, korenski problem današnjice je to što većina nas ne živi autentično, odnosno u skladu sa svojom suštinskim bićem. Usled raznoraznih faktora, naše postojanje je mahom definisano konfuzijom i konstantnim naporom da se održimo u životu, bez sagledavanja šire slike. Većina ljudi ne vidi smisao života i ne vidi svrhu svoje egzistencije, osim u nekim površnim stvarima koje su zapravo samo odgovor na spoljašnje stimuluse. Ovo je vrsta igre „živim da bi živeo“, koja je cirkularna i ne vodi nikud osim u, nažalost, otuđivanje, apatiju, bes, nezadovoljstvo i depresiju.

Glavna postavka ovog izlaganja je to da ljudi imaju veliki problem sa smislom života – ili ga nemaju, ili ga pronalaze u privremenim, hedonističkim izrazima koji su kratkog daha. Smisao življenja je usko povezan sa svrhom življenja, odnosno pronalaženja značaja i razloga toga što smo baš mi trenutno na ovoj planeti. Međutim, da li je to tako jednostavna stvar – pronaći smisao života? Nije. Ne samo to, nego često imamo situaciju da ljudi žele da pronađu svrhu, ali da ne uspevaju, ili je jednostavno ne vide uprkos naporima.

Zapravo, ispostavlja se da je mnogima vrlo teško čak i pokrenuti sebe ka nekom cilju te potražiti smisao. Do toga dolazi iz više razloga, a moje izlaganje se oslanja na to da je specifično stanje čoveka, pored duhovnog aspekta, umnogome povezano sa njegovim dubokim, uglavnom nesvesnim, unutrašnjim psihičkim kretanjima i konfliktima.

Ovaj sajt i ovi tekstovi se mogu posmatrati prvenstveno kao delovi jedne velike slagalice koja oslikava funkcionisanje psihe, psihe koja je od ranih dana sprečavana da živi autentično. Cilj nam je da osvetlimo pejzaž kompleksnih mehanizama na delu i edukujemo se o psihodinamici koja ih pokreće, a u svrhu njihovih osvešćivanja. Pošto će reč prvenstveno biti na aspektima i uzrocima sadašnjeg disfunkcionalnog stanja mnogih ljudi i iskrivljenog načina života, izabran je radni naslov tekstova: “Toksična psihologija, unutrašnja podeljenost i unutrašnji kritičar”. U osnovi cele priče je teorija o mehanizmu „preterano razvijenog unutrašnjeg kritičara“ odnosno korišćenje „toksične psihologije“ u detinjstvu osobe. Specifično neadekvatno ponašanje naše najbliže sredine prema nama u prošlosti je, kako najveći uzrok, tako i posledica specifičnog rascepa određenih psihičkih struktura. To dalje rezultuje u kreiranju raznolikog spektra psiholoških problema, te manifestno, življenju neautentičnog života. Ovi nesvesni mehanizmi, formirani tokom našeg odrastanja, ključni su u shvatanju problematike i odgovora na pitanje šta ljude sprečava ili im otežava da nađu smisao življenja; i zašto ne uspevaju da uspešno pronađu svoju svrhu na ovoj planeti. Pronalaskom toga šta nas koči i kako smo došli u stanje u kojem jesmo, započinje traganje za sopstvenom svrhom i putovanje ličnosti ka autentičnom, istinitom i ispunjavajućem životu.

uđi na:
NAJNOVIJE OBJAVE
LISTU TEKSTOVA
SPECIJALNI DEO